У холу Средње техничке школе „Милева Марић“ дана 20. јуна 2025. свечано су додељене дипломе и награде матурантима. После пригодног програма који су припремили ученици наше школи, приступило се додели награда и диплома. Најважнија награда „ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ“ ове године додељена је ученици Жељани Опарници. Пригодну награду у име школе уручио јој је директор Горан Зечевић. Посебну награду, лаптоп, ученици је уручио светосавски кум господин Драган Божић. Као председник општине уручио је ученици и општинску новчану награду. За најбољег машинца ове године изабран је ученик Сава Говорчић. За најбољег кувара изабрана је ученица Санела Барна. Растанак је био свечан и помало тужан. Иза ове генерације остало је много лепих успомена. Сви детаљи су овековечени са пуно фотографија.
Зашто је средња школа у Тителу посебна
(Утисци једне матуранткиње)
Не знам ни сама како бих започела овај говор јер имам много тога да кажем. Срце ће да прича уместо мене, а ја сам ту да те речи, забележим управо овде. Много сам срећна што сам имала прилику да протекле четири године будем део баш ове заједнице. И када бих могла да се вратим у прошлост, опет бих све исто поновила. А сећам се свега. Сећам се једне мале, помало незреле девојчице, која је још увек недовољно свесна себе, онога што жели и воли, крочила на врата ове школе. Данас одлази одавде четири године старија, много зрелија и најсрећнија на свету јер је добила прилику. Прилику да се бори, за оно што воли. Прилику да ствара и напредује. Прилику да воли и осети шта значи бити вољен. Прилику да створи причу, а у причи успомене за цео живот…
Захвална сам на сваком дану, сваком часу и свакој секунди проведеној у овој школи. И памтићу је. Памтићу је по предивним професорима, најјачем одељењу на свету и најбољем разредном старешини којег сам могла у том тренутку добити. Захвална сам што сам имала ту привилегију да будем део баш његовог одељења. Драго ми је што ми, као његова последња генерација, затварамо једно посебно поглавље које је исписивао заједно са нама својим примером, праведношћу, доследношћу и тихом подршком коју смо осећали чак и када није много говорио. Био је, пре свега, велики човек. А то је једино што се на крају и памти. Памтићу је по Вама. Садашњем директору, а пре те четири године човеку за којег нисам ни слутила да ће од мене направити све оно што сам данас. Јака, самоуверена и одлучна девојка која је показала оној малој девојчици да се није имала чега бојати. Били сте увек, много више од професора. Били сте ослонац, ауторитет и истински узор. Хвала Вам што сте веровали у мене, у нас, када и сами можда нисмо знали куда идемо. Што сте нас усмеравали, радили са нама, увек били ту за нас и ван школске клупе. Свака Ваша реч имала је тежину, али и топлину, и због тога ћемо Вас памтити са огромним поштовањем и захвалношћу.
Овај период се не заборавља. Ово се не може заборавити, није вредно тога и никада нећу дозволити себи да тако буде. Протекле четири године нису биле само место учења. Биле су место одрастања, сазревања и лекција које не пишу у уџбеницима, али остају заувек у срцу. Волим вас све много, волим ову заједницу и овај кров под који ћу се радо враћати присећајући се најлепших успомена креираних овде протекле четири године. Свесна сам тога да ће наредне четири бити можда и боље, али једно тренутно сигурно знам. Знам да су протекле четири, биле најлепше четири године у мом животу.
Аутор: Јована Митрић (генерација 2021/2025)
Посвећено: директору, професорима и свим запосленима Средње техничке школе„Милева Марић“ у Тителу